Kada mamine i tatine princeze porastu i nadju svog princa da sa njime započnu bajku zajedničkog života sledi najpre ostvarenje snova u vidu prekrasnog venčanja gde će se na jedan dan pretvoriti u pufnastu lutku sa nakinđurenom haljinom (vencanice) i biti glavni lik još davno izmaštane priče. Ovaj san koji traje jedan dan dugo se priprema i bitan je svaki detalj.
A na sam dan venčanja garderoba je već davno odabrana, skrojena i pripremljena. Vencanica i svečana sala je ukrašena. Hrana je servirana i postavljena. I bend za svadbe je tu, u uglu. Gosti su pristigli.
Ostaje još samo da se odigra glavna uloga po unapred smišljenom scenariju. Samog čina venčanja glavni akteri se u tim trenucima slabo sećaju. Od treme i uzbuđenja sve se odigrava kao u snu.
Dok ceremonija polako prolazi i gosti sedaju da bi uživali u svadbenim đakonijama bend za svadbe svira „našu pesmu“ mladenaca. Počinje žurka i opuštanje. Sada shvatae koliko je izbor vencanice bio bitan, da bude praktična za igranje. Kako se dan bliži kraju i sadržaj scenarija biva polako ispunjen atmosfera postaje sve veselija i opuštenija. Bend za svadbe ispunjava želje veselih mušterija.
Svečanost se bliži kraju. Umorni gosti odlaze, muzika prestaje, bend za svadbe pakuje svoja instrumenta. Mladencima predstoji sabiranje utisaka i borba sa novim životnim izazovima.
Ovo je kliše, a svako od nas ima svoju, originalnu i neponovljivu životnu priču.